Error
  • Error loading feed data

Bogorodičina crkva na Vražjem kamenu

Crkva na Vražjem kamenu

 

 Bogorodičina crkva se nalazi kod sela Donja Trnicanedaleko od Trgovišta i smeštena je u klisuri Pčinje, na jednoj impozantnoj piramidi, Vražjem kamenu. Potiče iz srednjeg veka, a, usled odsustva istorijskih izvora, njeno podizanje se procenjuje, na osnovu arhitekture i živopisa, između 1350. i 1380. godine.

 

 

Do sada urađeni konzervatorski i restauratorski radovi, obuhvatili su obnovu svoda i smeštanje cele crkve pod jedan krov od kamenih ploča, na dve vode, kao i najpotrebnije zaštitne radove na živopisu, dok su tokom 2005. godine obavljeni radovi na sanaciji. Bogorodičina crkva se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja. Crkvu Presvete Bogorodice ili nekada poznatu kao Crkva u Prosečniku je krajem XIV veka podigao srpski vlastelin Dejan Marković uz blagoslov Cara Dušana, čijom je sestrom Teodorom Dejan bio oženjen.

Vrazji kamen

Crkva ima jednobrodnu osnovu, sa spolja polukružnom oltarskom apsidom i masivnim ikonostasom od kamena, koji naos odvaja od oltara. U XIX vekujoj je dozidan narteks, koji se, po dimenzijama, nastavlja na nju. U nju se ulazi kroz dvoja vrata, smeštenih na zapadu i jugu, dok dva prozorčića na istočnoj strani, obezbeđuju, veoma slabo, svetlo njenoj unutrašnjosti. Iznad južnog ulaza, smeštene su tri niše, dok dekorativno smenjivanje, materijala upotrebljenih za gradnju, naročito dolazi do izražaja na apsidi, na čijem zidu opeka formira cik-cak šaru. Živopis Bogorodičine crkve nije očuvan u celini, a delo je dvojice slikara, o čemu jasno svedoče razlike u njihovim stilovima. Jedan je skloniji klasicističkim rešenjima, a drugi daje prednost ekspresiji.

 

Ukoliko posećujete Pčinjski okrug, Vranje ili Prohor Pčinjski nepropustite priliku da vidite Vražji kamen.

Vražji kamen je prirodni fenomen nastao erozijom stena. Plahovita reka Pčinja je nekada davno prosekla stenu i izvajala niz velikih kamenih stubova, od kojih se izdvajaju tri visine, između 50 i 60 metara. Mesto se zato nekada zvalo Prosečnik. Deluje prelepo i prosto nestvarno, kao iz nekih prohujalih vremena.

Mnogo je legendi kako je nastao Vražji kamen. Meštani Gornje Pčinje prepričavaju jednu od njih, po kojoj su đavoli nameravali da preokrenu tok Pčinje da teče prema Bugarskoj, pa su pokušali da spoje obale ove reke. Kidali su čitave stene sa okolnih brda, ali ćudljivu reku nisu uspeli da ukrote. Videvši da su čak i oni nemoćni, a i kamenja im je ponestajalo, uputili su se prema Kosovskom Pomoravlju, u Končuljsku klisuru. I baš tu su naišli na najveću stenu. Uprtili su je na leđa i vratili se da još jednom pokušaju da pobede prirodu. Usput su često zastajali i odmarali se, jer je stena bila preteška i za njih. Kad su stigli do sela Klinovac začuli su se prvi petlovi. Uplašeni da ljudi ne otkriju njihove namere, bacili su stenu pored neke vodenice. Tako je, prema jednom predanju, nastao Vražji kamen.

Druga legenda, pak, pripoveda o tome da su Pčinjani godinama zidali crkvu pored reke. I sve što bi oni tokom dana sagradili, đavoli bi tokom noći odnosili i ostavljali na Vražjem kamenu. Navodno su bili ljuti na seljane jer ih nisu dovoljno poštovali. Kako god, na Vražjem kamenu ostala je crkva.

A za to što se u crkvi niko ne venčava Pčinjani takođe imaju objašnjenje. U davna vremena zavoleli su se momak i devojka iz Donje Trnice. Roditelji, i jedni i drugi, nisu odobravali tu vezu. On je bio jedinac iz najbolje kuće u selu, a ona lepotica kakvoj nije bilo ravne u celom kraju, ali siromašna. Bez obzira na ljutnju roditelja dvoje mladih rešilo je da svoju ljubav ozvaniči. Roditelji nisu imali kud, te su rešili da naprave svadbu kakva dolikuje.
Venčanje je obavljeno u već pominjanoj crkvi na Vražjem kamenu. Kad su izašli iz crkve mlada i mladoženja uzjahali su, prema običaju, okićene konje. Međutim, njegov konj, uplašen od vike i svirke svatova, pojurio je prema provaliji i survao se, zajedno sa mladoženjom na leđima. Videvši to, mlada je skočila sa svog konja, potrčala prema litici i bez razmišljanja skočila. Tako se veselje očas pretvorilo u žalost. Od tada se, tvrde Pčinjani, u ovoj crkvi više niko nije venčao.

Uprkos legendama i pričama o tome kako je ovo mesto ukleto, narodom se proširilo i verovanje da boravak u ovoj crkvi leči neplodnost.

Ovde možete videti mapu ovog mesta i okoline

  • Bogorodicina crkva na Vrazjem kamenu
  • Author: Bojan
  • Comments: 0
  • Cudo prirode Vrazji kamen
  • Author: Bojan
  • Comments: 0
  • Spomenik kulture Bogorodicina crkva
  • Author: Bojan
  • Comments: 0
  • Bogorodicina crkva
  • Author: Bojan
  • Comments: 0
  • Bogorodicina crkva kod Trgovista
  • Author: Bojan
  • Comments: 0
  • Donja Trnica Bogorodicina crkva
  • Author: Bojan
  • Comments: 0

Additional information